Мешовите групе у вртићу су оне у којима су заступљени различити узрасти деце.  Закон о предшколском васпитању и образовању подржава формирање васпитних група мешовитог узраста деце од 1 до 3 године, затим од 3 године до поласка у школу, као и од 2 године до поласка у школу.

У нашој Установи, рад са децом у мешовитим групама има дугу традицију.  У већини наших вртића заступљен је концепт мешовитих група.

Разлози због којих се организују групе деце мешовитог узраста:

• У мешовитим групама деца уче на свој начин без ригидних претпоставки о способностима деце одређеног узраста.
• Атмосфера у мешовитим  групама је природнија, сличнија оној коју дете очекује у реалном животу, где се пријатељства склапају према интересу, а ређе према узрасту.
• У свакодневном животу увек је неко старији/млађи, способнији/неспособнији, бољи или лошији у некој активности.
• У мешовитим групама деца брину једна за друге, уче једна од других, уче једни друге, јачају дечје самоспознавање и самопоуздање, свако дете може допринети групи на свој начин.
• У мешовитим групама савладавање социјалних вештина је природно, а не наметнуто.
• Старија деца имају прилику за истраживање и усавршавање својих вештина вођства. Многа деца која у групи вршњака немају довољно самопоуздања за улогу вође – у мешовитим групама се осећају сигурније.
• Мање се посвећује пажња ономе шта се учи, а много више пажња начину учења.
• У мешовитим групама “профитирају” и млађа и старија деца.
• Деца стално увежбавају комуникационе вештине, пазе на дужину реченица, тон гласа и начин изражавања у зависности од тога да ли се обраћају млађима или старијима.
• Старија деца утврђују своја знања, развијају социјалне компетенције и имају осећај успеха, што доводи до самопоуздања које је најбоља мотивација за даље учење и напредовање.
• Старија деца у мешовитим групама најчешће иницирају игру и смишљају стратегије и начине укључивања млађих.
• Млађа деца су константно изложена комплекснијим начинима решавања проблема које користе старија и често покушавају и сама да примене сличне стратегије.
• Заједничке активности међу децом различитог узраста доприносе развоју, јер деца истог узраста углавном делују у истој “зони оптималног развоја”, док различити узрасти имају већи распон зона, што омогућава брже напредовање.
• У мешовитим групама више је социјалних контаката, више позитивних изражавања емоција и маште, а мање надметања и агресивности; мање је сукоба/конфликата међу децом, који и када се појаве успешније и брже се решавају, млађа деца нису перципирана као претња и налазе се у ситуацији да прилагоде своја очекивања и имају више разумевања.
• Деца више међусобно сарађују, помажу једни другима, деле и размењују ствари, старија деца помажу млађој деци и уче их, при чему уче преузимање одговорности за своје поступке, постају зрелији и одговорнији.
• Старија деца која имају тешкоће са регулацијом властитог понашања, брже напредују када подстичу млађу децу да чине исто, односно када објашњавају правила и подсећају млађу децу да их треба следити, тада и сама следе правила.
• Дружење деце различитог узраста позитивно утиче на развој говора.
• Игра млађе деце постаје софистициранија и зрелија, него што би то било у тзв. “чистој” групи, док старија деца побољшавају своје социјалне вештине организујући игру за млађу децу.
• Истраживања показују да су деца различитог узраста, такође свесна и разлика и карактеристика везаних за узраст. Према томе, и старија и млађа деца прилагођавају своја очекивања у зависности од тога ког узраста је саиграч- што доприноси развоју социјалне свести и компетенција.

Може се закључити да мешовите групе деце позитивно утичу на развој све деце (на сазнајни, социјални и емоционални развој као и на игру детета), јер укључују просоцијална понашања која доприносе целокупном развоју.